Vječito inspirativno djelo, našeg jedinog nobelovca Ive Andrića, „Večiti kalendar maternjeg jezika” može se kupiti uz novine „Dan” po pristupačnoj cijeni od 4,99 eura. Izdavači ove knjige koja može stajati rame uz rame s njogim „Znakvima pored puta” su „Štampar Makarije”, „Obodsko slovo” i „Hercegovina izdavaštvo”. A, značaj ovog djela na potvrđen je i na nedavno završenom Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga gdje je i nagrađen. Priređivač ovog djela je književnik, akademik Miro Vuksanović, koji je i autor teksta predgovora napisanog u čast 125. godišnjice rođenja Ive Andrića
- Piše Andrić da u teškim vremenima, kad se ljudi sukobljavaju žestoko i često, dođu odnekud „drevne i poznate reči kao jedini izraz” užasa i nerazumevanja (17). Držao se devize da je „ćutanje snaga a govorenje slabost”, da se to vidi „i po tome što starci i deca vole da pričaju” (35). Zapazio je da smo uvredu nekome oprostili ili smo spremni da to uradimo ako mu kažemo štanam je učinio, a da je muka „dok uvredu nosimo ćutke u sebi” (46). Nije šteta što čovek „malo govori, nego što ono što rekne ne kazuje ništa” (50) – podsjeća Vuksanović na Andrićeve „Znakove”.
A, evo kako je Andrić pisao i posmatrao neke riječi i pojmove:
Penzija
Jedan građanin iz Subotice, bivši bogataš, rekao je, pored drugih, sitnih ljubaznosti, ženi Veljka Petrovića:
– Kad Veljko umre Vi ćete, bogami, imati lepu penziju.
BiH
Zatekla čoveka zimska noć u šumi. Stegla studen pred zoru i čovek, videći da će se smrznuti, zavapije:
– Svani, jer ako ne pohitaš, nećeš imati kome.
Starost
Akademici, članovi predsedništva, njih desetak na broju, ustaju i minutom ćutanja odaju počast jednom umrlom članu. Minut koji ne traje ni pola minuta, završava se muklim, horskim uzvikom: „Slava mu!“ Svi su malo potreseni, ali ne zbog pokojnika nego od misli na svoju smrt. Gledam ih kako stoje opuštenih ruku i ukočena pogleda. A svaki od njih zna da je tamo negde u sivoj i jednoličnoj masi vremena skriven i njegov minut ćutanja i jedno muklo i ravnodušno: „Slava mu!“.
I gledam ih kako se, svojim kratkim uzvikom, kao trzajem oslobađaju nepodnošljive misli o smrti i, izronivši iz nje, sedaju za sto i prelaze na dnevni red. I ja sa njima.
1954. god
Još o starosti
Starost je svaka teška. Ali moglo bi se reći da sama po sebi nije ni lepa ni strašna, nego onakva kakvu je mi sami pripremimo pre nego što nastupi, i kako umemo da je dočekamo i podnesemo kad se pojavi.
Piši kako govoriš,
Ćuti kako misliš.
9. XI 54.
Piši kako misliš
Ćuti kako govoriš
Novi Sad, 8. XII 1954. god.
Šutnja
Svačemu se ljudi domisle, a šutnji ne mogu.
Pad
Čim se javi pitanje o smislu, poreklu i cilju postojanja, čovek počinje da „gubi visinu” i – pada. Ž.J.
)){kind=small}
